Pre tačno pola decenije odigrana je jedna od najznačajnijih utakmica u istoriji našeg kluba i ragbi lige u Srbiji uopšte. Na stadionu SC Inge na Zvezdari 14.04.2014. Crvena zvezda dočekala je nepobedivi Dorćol.

U tom momentu niz pobeda Dorćola je neprekidan od obnavljanja ragbi lige u Srbiji 2001 godine. Trinaest godina za redom, Dorćol je osvajao sve što se osvojiti moglo, nanosivši istorijske poraze svakome ko im se našao na putu.

Nekada i sa trocifrenim rezultatom. Ko je očekivao da će tog aprilskog popodneva podmlađeni sastav Zvezde pobediti favorita i ući u istoriju?

Ruku na srce nekoliko puta u predhodnim duelima Zvezda je delovala kao da može do pobede, ali je neprikosnoveni Dorćol uvek rutinski rešavao utakmicu u svoju korist. Tako je počela i ova utakmica, Dorćol je već u 4. minutu poveo 0:6 esejem Tajsića koji je uspešno pretvorio kapiten Dalibor Vukanović. To je bio znak za uzbunu u Crvenoj zvezdi koja je u narednih dvadeset minuta postigla četiri eseja. Prvi je probio sadašnji as Vilneva Vladica Nikolić (10.min), zatim dva puta Miloš Kostadinović (12. i 18. min) i Petar Milanović (25.min). Kapiten Vojislav Dedić je pretvorio samo dva od četiri eseja. Vođstvo Zvezde od 20:6  pred odlazak na odmor umanjio je esejem Čobanović. Pretvaranje je izveo današnji kapiten Zvezde (tada u dresu Dorćola Stefan Nedeljković jer je Dalibor Vukanović dobio crveni karton.

Na poluvreme je Zvezda otišla sa osam poena prednosti.  (20-12) Četrdeset minuta je ostalo do kraja.

Drugo poluvreme Dorćol otvara žestokim prodorom Stevana Stevanovića za 20-16. Zvezda uzvraća preko Dragana Vasiljevića u 45.minutu i vraća se na 8 poena prednosti iz prvog poluvremena. Dorćol svestan da vreme polako ističe podiže tempo, pokazuje zašto je godinama neprikosnoven i u narednih dvadeset minuta preko Stevanovića (50.i 59. ) i More (64,) i uspešnih pretvranja Stefana Nedeljkovića prekoreće rezultat u svoju korist i na 15 minuta do kraja ima šest poena prednosti. Vreme je curelo i svi su mislili da će Dorćol ubeležiti još jednu pobedu. Međutim Zvezda nije rekla sve što je imala. Momci u crvenim dresovima su ubacili u petu brzinu i postigli tri brza eseja. Petar Milanović, Vojislav Dedić i Miloš Kostadinović, praćeni pretvaranjima Miloša Zogovića dodali su ukupno 16 poena i obezbedili Zvezdi da u poslednje minute meča uđe sa 8 poena razlike, kao sa poluvremena.

Samo tri minuta je trebalo da se izdrže naleti Dorćola i da se uđe u istoriju.

Poklekla je odbrana Zvezde u 78.min kada je probio Radić i još jednom pretvorio Nedeljković, ali je izdržala još dva minuta. Kada je sudija Miloš Milinković odsvirao  kraj slavlje crveno-belih je moglo da počne.

Dorćol se osvetio za ovaj porez u finalu kupa nekih mesec dana kasnije. Ali je ova utakmica bila prekretnica za Crveno-bele i ragbi u Srbiji jer su te godine još jednom, u finalu prvenstva,  pobedili Dorćol i postali šampioni Srbije. Nakon toga Dorćol nikada nije uspevao da povrati stari sjaj i svake sezone sve više se osećao odlazak većine prvotimaca krajem 2012.

Uspevali su dorćolci da iznedađujućim partijama osvoje još koji trofej u narednim godinama, ali ne tako dominantno kao nekada već individualnom briljantnošću Vukanovića, Stevanovića i Nedeljkovića.

Interestantno je da je danas Zvezda u sličnoj situaciji kao Dorćol tada, jer od početka 2018. godine ne zna za poraz u domaćim takmičenjima.

Za Crvenu Zvezdu nastupli su: (sa leva na desno)

Gornji red: Dragan Vasiljević, Miloš Zogović, Vladica Nikolić, Nikola Đurić, Vojsilav Dedić (c), Petar Milanović, Mladen Ranđić, Nenad Žujić, Vladislav Dedić

Donji red: Slobodan Manak, Miloš Kostadinović, Denis Čengaj, Vuk Štrbac, Miodrag Tomić, Mark Robert Pullen